Nismo otišli na Evropsko prvenstvo u fudbalu i može se reći, bez imalo ustezanja, da je to sasvim pravedno. Reprezentacija koja ne može u dva meča da pobedi jednu trećerazrednu Estoniju, koja profesionalnih fudbalera ima koliko Zvezda i Partizan, i ne zaslužuje da se nađe među najboljima u Evropi. U grupi koja je sasvim izvesno bila najslabija, "orlovi" su ispali kokoške.

Poraz od Slovenije je samo vrh ledenog brega. Jeste, primili smo bezvezan gol, promašili smo penal, ali ništa bolji nismo bili ni u drugim utakmicama. Samo je splet srećnih okolnosti doprineo tome da imamo čemu da se nadamo pred meč u Mariboru jer kako smo igrali i ovo je trebalo da bude revijalna utakmica. Izvukli smo remi sa Italijom koja je u Beograd došla bez ikakvog pritiska, osramotili smo se sa Estonijom i pobedismo dva puta više nego skromne Severne Irce. Farska ostrva ni ne treba pominjati. O "slučaju Đenova" je već sve rečeno, ali i dalje mnogo toga nije jasno.

Koji su uzroci neuspeha? Reklo bi se da ih nema mnogo. Jedan je svakako imenovanje Vladimira Petrovića za selektora. Kako je i sam predsednik Fudbalskog saveza Srbije rekao prilikom izbora Pižona za selektora, jedan od glavnih razloga zašto je baš on određen za naslednika Radomira Antića je taj što se četvrta Zvezdina zvezda prihvatila posla za sitne pare. Tumbao je tim Pižon kroz kvalifikacije, igru postavljao tako da zbuni i protivnika i svoje izabranike pa se može reći da je u neku ruku i dobro što ne idemo u Poljsku i Ukrajinu jer možemo samo da zamislimo kako bismo tamo prošli u duelima sa ozbiljnim selekcijama kada nismo pobeđivali one koji su čak ispod proseka.

I šta sad? Realno je očekivati smenu ili ostavku selektora, ali bi pošteno bilo i da predsednik FSS makar ponudi ostavku jer riba smrdi od glave. Želeo je imenovanjem Pižona za selektora i jare i pare, a sada će po svemu sudeći ostati bez oba. Tačnije, FSS će ostati bez oba dok drug Tole Karadžić (valjda) ne mora da brine za svoj imetak. Zato bi mu najbolje bilo da počne da razmišlja kako da počne da provodi penzionerske dane. Mogao bi da uživa u zelenilu i miru velelepne Kuće fudbala koja bi, iako postoji tek godinu dana, vrlo brzo mogla da postane i mauzolej srpskog fudbala.

Ipak, ono što sigurno brine je činjenica da će se odlaskom gore pomenutih nešto suštinski promeniti u našem fudbalu kojem su potrebne drastične promene na svim nivoima, a u ovom sportu trenutno nema ni sposobnih, ni poštenih ljudi koji bi te promene mogli da obave. Ili, bolje rečeno, možda ih ima, ali kraj ove garniture je nemoguće doći i do reči, a o nekakvim inicijativama nema ni govora. Vladimir Petrović je samo posledica, uzroci su daleko veći problem.