Stanković: Neka bude kao u subotu, penale nismo vežbali

U sredu je na programu novi duel Crvene zvezde i Radnika iz Surdulice.

Isto mesto, isti rivali, osim što je ovog puta ulog plasman u finale Kupa Srbije. Prethodni meč bio je uzbudljiv, crveno-beli su promašili dva penala, a do pobede su stigli pet minuta pre kraja.

– Voleo bih da ponovimo 50 odsto od onog što smo odigrali prošle subote. Imali smo fantastičnu statistiku, šutirali smo 35 puta na gol, 17 u okvir, uz posed lopte, šanse koje smo imali…Neka sutra bude kao prošle subote, rekao je za početak Stanković i dodao da igrači nisu vežbali penale.

– Nismo vežbali izvođenje jedanaesteraca. Videćemo ko će šutirati, ako dođemo u tu situaciju. Penal nije promašio samo onaj koji ga nije izvodio. Bude mi žao kad igrači promaše, vidim da im je krivo posle meča. U svakom slučaju, prvi izvođač je Katai. Što se prekida tiče, imamo mnogo igrača sa dobrom nogom. Mogu da centriraju Ben, Katai, Kanga, Nikolić koji je to fantastično činio protiv Radnika. Fenomenalni su to izvođači, bez obzira na to da li je u pitanju korner ili faul oko šesnaesterca. Na svu sreću, imamo fudbalere koji su hrabri skakači, jer su zone koje mi napadamo zaista opasne. Može da dođe do sudara, ali hrabri smo i uvek posle prekida idemo na gol. Kao igrač sam uvek verovao u prekide i naučio sam da jedan takav udarac može da te dovede do pozitivnog ili negativnog ishoda.

U Kupu Srbije ne važi pravilo bonus igrača.

– Nisam se opterećivao time ko je “bonus” igrač nikad. Kod mene su mladi igrali i kada nije postojalo to pravilo. Prošle sezone u utakmicama protiv Čukaričkog, Vojvodine, Partizana, počinjali smo sa Petrovićem, Nikolićem i Gavrićem. Nemam problem s tim, oni ako dobro i pošteno rade, i zaslužuju da igraju – dobiće priliku, bez obzira na godine. Drago mi je što su svi zdravi i što su mi na raspolaganju. Imam slatke muke.

Stanković je prokomentarisao najavu formiranja Super Lige Evrope.

– Žao mi je fudbala, jer se on igra zbog navijača. Što se tiče komentara, sve je to iznad nas i nedodirljivo. Moje mišljenje je da takmičenje gubi suštinu i žar, ukoliko nema ispadanja i kvalifikacija, te da se sve na kraju svede na novac. Ako je to cilj – u redu, ne mogu ništa da kažem, ali ono o čemu mogu da govorim je 22. maj 2010. godine i stadion Real Madrida kada sam osvojio Ligu šampiona sa Interom. Te suze radosnice niko ne može da kupi i plati, to ne može da se oduzme. Ni meni, ni mojoj deci, ni budućim generacijama koje počinju da treniraju fudbal zbog osvajanja Lige šampiona. Jer to takmičenje je nešto o čemu se mašta. Meni je to bio san, kruna karijere, zaključio je Stanković.