Srbija – Dominikanska Republika 94:76 (31:23, 16:24, 20:19, 27:10)
Košarkaška reprezentacija Srbije pobedom je otvorila kvalifikacioni turnir za plasman na Olimpijeske igre u Tokiju. U Beogradu smo pobedili Dominikansku Republiku, mnogo ubedljivije nego što smo to igrom zaslužili. Ipak, trijumf je najbitniji, a nadamo se da će u narednim mečevima i igra biti na nivou branioca vicešampionske titule sa prethodnih Igara u Riju. Već u sredu očekuje nas duel sa Filipinima, a onda i polufinale sa Italijom ili Portorikom, pošto Senegal nije ni doputovao u Beograd zbog problema sa koronavirusom.
Kokoškov je krenuo petorkom Micić, Dobrić, Kalinić, Bjelica i Marjanović. Na početku je delovalo da će Dominikanci brzo položiti oružje. Povela je Srbija sa 8:0, a rivali su tek posle tri minuta igre postigli prve poene. Mmci sa Kariba nisu imali rešenje za Bobana Marjanovića, što je i logično s obzirom da im najviši košarkaš ima tek malo više od dva metra. Prvu trojku smo ubacili u 7. minutu, kada je pogodio Nemanja Bjelica, a posle ulaska agilnog Petruševa i njegovog koša, vodili smo sa maksimalnih +9, bilo je 20:11. Još jednu trojku je ubacio Teodosić, pa je prva četvrtina okončana rezultatom 31:23.
Drugi period odigrali smo jako slabo, omaleni Liz je punio naš koš, pa je već u 11. minutu stigao do 13 ubačenih poena. Posle monstruoznog zakucavanja Solana u kontri, Dominikanska Republika je smanjila na samo tri poena razlike, pa je Kokoškov zatražio minut odmora. To kao da je razigralo pomenutog Solana, posle čije je trojke na emaforu bilo 39:39. Miloš Teodosić je napravio nesportsku grešku, Liz je pogodio trojku, pa su Dominikanci poveli sa tri razlike u finišu poluvremena. Ipak, trojka Teodosića, zakucavanje Marjanovića i na kraju penali Micića, neutralisali su katastrofalno izdanje našeg tima u odbrani. Poluvreme je završeno rezultatom 47:47. Neverovatno da nam je Dominikanska Republika ubacila skoro 50 koševa za poluvreme. Najefikasniji u našem timu bio je Marjanović sa 10 poena, a po jedan manje ubacili su Bjelica i Petrušev. Kos rivala Viktor Liz je stigao do 16 poena, a dvocifren je bio i Solano sa 10.
Dosta kilavo je počelo i drugo poluvreme, ali su se i protivnici malo umorili, pa smo nakon trojke Bjelice, naše treće, poveli sa pet razlike na isteku 24. minuta. Poenima Marjanovića dodatno smo uvećali prednost, ali smo u naredna dva napada primili dve trojke i očas posla bilo je samo 59:58. Na te dve trojke, Dominikanci dodaju još dve, precizan je bio Tores, i vode sa 64:60, na tri minuta pre kraja trećeg perioda. Nama su slobodna bacanja bila veliki problem i jedva smo ubacili polovinu. Serijom 6:0, uz četiri poena Kalinića i dva Petruševa, uspeli smo da stignemo -5, i u poslednjih deset minuta uđemo sa poenom prednosti 67:66.
Trojke su držale Dominikace u igri, ubacili su ih čak 11, dok smo mi koristili Bobana Marjanovića pod košem, koga oni nikako nisu uspevali da zaustvae a, realno, nisu ni mogli. Trojku je ubacio Micić, malo kasnije zakucao Marjanović i stigli smo na devet poena razlike na šest i po minuta pre kraja. Bili su to trenuci odluke, shvatio je to i selektor Dominikanske Republike Melvin Lopez, zatražio je tajm aut i pokuašo da zaustavi kola koja su jurnula nizbrdo. Uspeo je da zaustavi našu seriju, a na drugoj strani Arauho je postigao novu trojku, pa smo pet minuta pre završetka imali šest poena prednosti. Prvu dvocifrenu prednost stekli smo nakon poena iz kontre Ognjena Dobrića, koji je tom prilikom i fauliran, bilo je 82:72. Razlika je do kraja meča samo rasla i neko ko nije gledao meč pomislio bi da smo se poigravali sa Dominikancima, a ne da smo meč rešili u poslednjih pet minuta. Na kraju je rezultat bio nestvaran, uzimajući u obzir šta smo gledali, Srbija je slavila sa 95:76, što je ujedno bila i najveća razlika koju smo ostvarili.
U našem timu najefikasniji bio je Boban Marjanović koji je imao dabl-dabl učinak, 18 poena i 10 skokova, Petrušev je dodao 17, a Vasa Micić 16. Dvocifren je bio i Nemanja Bjelica sa 12 koševa. Liz i Tores su nam ubacili po 16 poena, a olano je ostao na 10.