Prvo poluvreme prošlo je u jako lošoj odbrani Srbije. Velike probleme pravile su trojke Italijana, a pogotovu visoki igrači, za koje Srbija nije imala rešenje.
Čak 58 poena je bilo nedostižno za srpsku selekciju, a posebno detalj da je primljeno 5 trojki u poslednjih 90 sekundi druge četvrtine, gde je i Italija napravila dvocifrenu prednost – 45:58.
Drugo poluvreme nije počelo ništa bolje za Srbiju. Problemi su ostali isti, a prednost Italijana je rasla iz minuta u minut. Vrlo brzo je prednost prešla 20 poena razlike i srpski reprezentativci nikako nisu uspevali da okrenu ritam utakmice.
Ipak, malo pred kraj trećeg dela pojavila se nada posle serije poena i prednost se spustila ispod 20 poena i na odmor se otišlo sa 63:80.
Publika se probudila i podigla i adrenalin srpskim igračima. Međutim, taj adrenalin je više učinio da donesu neke nepromišljene odluke i brze faulove koje su Srbiju uvele u rani bonus. Prednost Italije je spuštena na 14 poena u jednom trenutku, ali nije bilo ideje kako uvesti utakmicu u egal završnicu.
Vasilije Micić je presedeo veći deo meča na klupi, što je mnoge iznenadilo, i što će biti postavljeno kao glavno pitanje selektoru posle ovog meča.
Srbija je pred sam kraj imala možda šansu da uvede meč u neizvesniju završnicu, ali osim Anđušića niko drugi nije mogao trojkama da preokrene meč. Na kraju 95:102.
Kod Srbije najefikasniji su bili Anđušić sa 27 poena, Petrušev je postigao 22, Ognjen Dobrić 17. Kod pobednika Manion 23, Polonara 22, Fontekio 21.