SRPSKI REPREZENTATIVAC O OSTVARENOM USPEHU: Kako god okreneš, fudbal je sport broj jedan

Štoper srpske reprezentacije i francuskog Monaka, 20-godinšnji Strahinja Pavlović govorio je u intervjuu za Mozzart Sport o utiscima iz svoje kratke, ali dinamične reprezentativne karijere.

Istakao je da je prirodno da nacija nije verovala fudbalerima, ali da su opet njihovi uspesi propraćeni najviše.

–Znate kako, normalno je da nam ljudi nisu verovali na početku. Samo koji mesec ranije izgubili smo od Škotske, a morali smo da je dobijemo na domaćem terenu. Tako je izgledalo samo na početku. Kako je vreme odmicalo, dizali smo formu, peli se stepenik po srepenik, napredovali timski i individualno. Naš narod kaže: „Nikad se ne zna za šta je to dobro“. Evo nas, godinu dana kasnije, na Mundijalu, čak sad razmišljamo o koraku više, ocenio je mladi štoper, pa nastavio:

–Kako god da okreneš, fudbal je sport „broj jedan“. Uslovno rečeno, naš problem je što su u Srbiji košarkaši uvek najbolji ili jedni od najboljih. Vaterpolisti? Ljudi, dajte, ima li potrebe objašnjavati? U tenisu imamo najvećeg ikada. Odbojkašice i odbojkaši su neprestano u vrhu. E, sad, mi u fudbalu osciliramo, iako je popularnost znatno veća od drugih. Na sve to, više puta smo razočarali naciju i prirodno je što nam nije verovala, jasan je bio Pavlović, pa zatim naveo primere:

-Iz raznih razloga: 2010. je trebalo da prođemo grupu u Južnoj Africi, pre tri godine na glup način ostanemo bez eliminacionih borbi, pa ne prođemo Škote. Realno pričamo, to su razočaranja. Pokušavamo da poboljšamo tu sliku, da publika stekne poverenje i da stadion ne bi bio prazan kao na prijateljskom meču sa Katarom, moramo sami da se izborimo. Na primer, kao što smo u Portugalu, izjavio je bivši štoper Partizana.

On je ipak kao prelomnu tačku istakao prvu utakmicu sa Portugalom.

–Sa Portugalom, ali u Beogradu. Oni došli, vode 2:0, a mi se vratili. Tad nam je postalo jasno da je Mister definitivno u pravu i da ćemo se boriti za prvo mesto sa favoritom. Na ostalim mečevima smo videli da smo daleko bolji, čak i kad rezultat nije pratio igru. Primera radi, u Dablinu smo izgledali možda i najbolje, a završilo je samo 1:1. E, možda nam se na Lužu, u poslednjem minutu, vratilo za onako nesrećno primljen gol na Ostrvu, rekao je Pavlović.

Govoreći o Ronaldu, otkrio je da je bio impresioniran njime.

–Igrao sam protiv, moje je mišljenje, najboljeg na svetu. Oduvek sam ga takvim smatrao. Imponuje mi Kristijanov mentalitet. Priznajem, na stadionu „Rajko Mitić“, dok smo izlazili na teren, malo više sam se zagledao u njega. Ogromno poštovanje, ali istovremeno želja da ga pobediš. Kasnije u Lisabonu – uživanje, zaključio je srpski reprezentativac.

On je ocenio i kvalitet i domete ove generacije reprezentativaca.

–Kad pogledate godišta, gro selekcije je u rasponu od „klase 94“ do „2001“. To je naša velika prednost. Stariji su samo Tadić, Stefan Mitrović, Lazović i Mladenović. Recimo, Aleksandar Mitrović ima 27 godina, a već osam igra za reprezentaciju. Klasa! Dolaziće mlađe generacije, što je prirodno, ali baza je postavljena, na zdravim je nogama i deluje da imamo ekipu za narednih četiri, pet ciklusa. Mirni smo narednih desetak godina, ocenio je Pavlović.

Podelio je i anegdotu u vezi sa svojim trenerom u Monaku, Hravatom Nikom Kovačom.

–Posle utakmice sa Portugalcima mi je poslao poruku, a kad sam se vratio u Monte Karlo rekao: „Super, odlično ste igrali, navijao sam za vas“, otkrio je deo srpskog štoperskog trija.