Košarkaš Crvene zvezde Eron Vajt, za kog se očekuje da se relativno skoro vrati na parket nakon teške povrede, u intervjuu koji je dao Mozzart sportu govorio je o načinu na koji u Americi (ne) vide evropsku košarku.
On je, povodom izjave Majka Džejmsa o nepoznavanju evropske košarke od strane Amerikanaca, a koji je rekao da je to sramotno, izjavio da ni njemu nije bilo poznato ništa kada je stigao.
–Iskreno, ništa. Baš ništa. Dok sam bio na koledžu dolazio sam na pripremne utakmice u London i Monako. Bilo je to tokom leta, kada najveći deo stranaca praktično nije ni bio u klubu, kao ni vodeći igrači jer su bili na odmoru. Tada sam pomislio: ’Ne sviđa mi se evropska košarka’. Kada sam došao u Nemačku, prvo što mi je palo na pamet jeste to kako ću u Bonu biti najbolji igrač, biću tu jednu godinu i onda se vraćam nazad u Evropu…, rekao je Vajt.
Stvari su se promenile kada je video da u Evropi igra jedan, njemu jako poznat, igrač.
–Kada sam došao u Nemačku odmah sam počeo da pratim Evroligu, a onda video mnoge ljude koje sam znao sa koledža. Nisu igrali u NBA ligi, ali su bili među najboljima u Evroligi. Najbolji primer je Kit Lengford. Kada sam ga video na TV pomislio sam: ’Čoveče, baš ga dugo nisam video’. Bio je u Kanzasu, strašan strelac i igrač, ali onda je otišao sa koledža i onda ga nisam video godinama. Sve dok se nisam doselio u Nemačku. Tamo nisam znao ni gde je, ni šta radi, a ovde je bio ozbiljna faca, prvi strelac Evrope. Oduševio sam se kada sam saznao toliko novih stvari o njemu i njegovim igrama ovde, poručio je košarkaš Zvezde.
On je rekao da se, kako je vreme prolazilo, sve više upoznavao sa evropskom košarkom.
–Da, čuo sam da su igrači ovde lepo zarađivali, da su odbijali pozive iz NBA i bili najbolji u Evropi. Nešto slično sam počeo da osećam kada sam igrao u Zenitu i Žalgirisu. Nisam video Džejmsov intervju, ali ako je rekao da je sramota što ljudi ne znaju ništa o evropskoj košarci, apsolutno je u pravu. Meni je teško da čak i svojim prijateljima objasnim kakva je situacija ovde, rekao je Zvezdin Amerikanac, pa dodatno pojasnio:
– Ne mogu da im objasnim da mi ovde igramo u dve, odnosno tri lige (ABA, Evroliga, Srbija), dok je u SAD sve deo jednog sistema. To ne razumeju, kao ni mnogo drugih stvari. Pazite, nisam specijalista za te stvari, ali ako bi Evroliga uspela da se probije na američko tržište sa televizijskim prenosima, siguran sam da bi reakcija sportskih ljubitelja bila dobra. Pazite, ako mi igramo utakmicu ovde oko 19-20 časova, to je rano popodne u SAD, ljude bi to sigurno privuklo. Uveren sam da bi mnogi pogledali utakmicu i setili se bar jednog igrača sa koledža. Tipa Nejta Voltersa, Ostina Holinsa, Majka Džejmsa, Vila Klajburna… Siguran sam da bi ljudi u SAD rado gledali njihove utakmice, podsetili se vremena kada su ih gledali na koledžu, smatra Vajt.
On je taj odnos objasnio pomoću ličnih anegdota.
–Smejaćete se sigurno, ali kada dođem u domovinu ljudi me gledaju u čudi: ’Čekaj, ti još igraš košarku, nisi zaposlen?’ Jedan dalji rođak me je pre tri-četiri godine pitao šta radim preko leta. Odgovorio sam mu kako radim dosta u teretani, trčim, šutiram. On me je pogledao sa čuđenjem i pitao: ’A, šta radiš za život?’ Ostao sam šokiran, nisam znao ni šta da mu odgovorim. Baš sam sa suprugom pričao o tome, koliko ljudi ne shvataju neke stvari, rekao je Vajt pa dodao:
–Pošto imam svoju kuću u SAD, komšije me često pitaju zašto ne živim u njoj po deset meseci godišnje? Kada im kažem da radim preko okeana, samo me bledo gledaju. Ne očekujem da me svi razumeju, ali suštinski niko ne kapira o čemu se radi. Neki ljudi su pitali moju ženu: ’Sada kada ste u Evropi, hoćete ići da putujete, istražujete gradove?’ Ne shvataju da mi ovde imamo život, obaveze, decu koja idu u školu, da nismo na odmoru… Generalno, razumevanje takvog života svodi se na nas koji igramo i naše najbliže porodice, jasan je bio košarkaš crveno-belih.
Zanimljivo je i da je istakao dvojicu srpskih košarkaša kao one čija mu se igra dopada. Reklo bi se i sa sličnim stilom koji on gaji.
–Ranije sam imao svoje uzore i idole, ali danas je to više u domenu momaka koje zaista cenim zbog svojih kvaliteta. Kao Vladimira Lučića, na primer, ili Nikolu Kalinića. Obojicu volim da gledam, Kalinu i pre nego što smo zaigrali u Zvezdi… Oni donose toliko toga igri. Svuda ih ima, uvek su tu u odbrani, ima ih u napadu, rešavaju, bore se, skaču, dodaju, rade apsolutno sve što treba za ekipu, ocenio je košarkaš kog bi do kraja godine trebalo da vidimo u dresu Crvene zvezde na zvaničnim utakmicama.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.