Partizanove pripreme u slovenačkom Ptuju izbacile su u orbitu Mihajla Petkovića. Mladom vezisti ovo nisu prve pripreme sa prvim timom, dva puta je kod Aleksandra Stanojevića bio u Turskoj, u pauzi između jesenjeg i prolećenog dela prvenstva, ali još uvek nije debitovao na zvaničnom meču za crno-bele.
Sva je prilka da se bliži to njegovo ”vatreno krštenje” i da će ubrzo omirisati prvoligaški barut. Nedavno je postao punoletan, ali je fudbalski odrastao odavno. Od prvih koraka koje je napravio u rodnom Ćićevcu u školi fudbala ”Morava”, kod trenera Saše Milosavljevića, preko svih mlađih kategorija Partizana, bilo je jasno da je u fudbalskoj školjki biser, kome treba samo vreme da zablista punim sjajem.
– Imam lepo mišljenje o svim trenerima u Partizanu sa kojima sam radio u mlađim kategorijama, od Zvonka Popovića, preko Zorana Tešović, Dragana Kecmana, pa do Nenada Brnovića u prethodnoj sezoni u omladincima, naučio sam mnogo. Sada je na meni da to prikažem na najvećoj sceni, zna svoj zadatak Petković.
Dolazak Ilije Stolice na kormilo Partizana ovog leta uperio je svetla reflektora ka ”Peleu iz Ćićevca”, kako glasi nadimak ovog momka. Već u prvom meču protiv Kluža odigrao je odličnih 45 minuta, nešto kraće je proveo na terenu protiv slovačke Trnave, a onda je zaplesao u drugom poluvremenu duela sa slavnim Fenerbahčeom u austrijskom Gracu, u ”generalci” Partizana pred start nove sezone.
– Mnogo mi je značilo to što samo dosta vremena proveo u igri, a posebno što sam igrao protiv jednog takvog rivala kakav je turski Fener. Lično sam najzadovoljniji svojim izdanjem protiv Rumuna, ali je bilo sasvim solidno i protiv Turaka, mada sam ubeđen da mogu i bolje. Odgovara mi svaka pozicija u napadačkom delu veznog reda, u centralnom ili polulevo, svejedno, kako kod trener odluči, kaže Petković.
Nije bio miljenik fortune da onaj njegov projektil završi u mreži Fenera, ali možda je i bolje da debitantski pogodak ostavi za neki zvanični meč. Ipak, pokazao je armiji navijača Partizana kakav grom ima u desnici, pored ostalih fudbalskih vrlina.
– Ne volim da govorim o svojim kvalitetima, neka to drugi vide i kažu, ali smatram da mi je pas igra trejd mark, kao i dobar pregled. Naravno, ima tu i mana, a ja se trudim da ih svakim danom bude sve manje. Kod trenera Stolice igramo nešto novo, započinjemo napade od svog gola i njegova fudbalska filozofija mi se izuzetno dopada. Smatram da ovaj Partizan, uz par pojačanja, može da vrati titulu u Humsku, što je glavni cilj svih nas koji nosimo ovaj dres.
O saigračima, kako onim naijskusniji, starijim po deceniju i po, ali i vršnjacima, ima najbolje mišljenje.
– Mi mladi igrači, a posebno vezisti kao ja, imamo neopisivu sreću da treniramo i igramo sa jednim Bibrasom Nathom, majstorom ove igre. Kada se vratio Ljuba Fejsa video sam o kakvom se profesionalcu i kvalitetnom igraču radi, koji i pored brda trofeja koje je u karijeri osvojio, i dalje ima najviše ciljeve. O novajlijama mogu da kažem samo lepe reči, Andrade je veliko pojačanje, Svetu Markovića znam od ranije, a sa Filipovićem smo dobili igrača koji je upotrebljiv na više mesta u timu. Malo nam povrede remete planove, ali se nadam da će do Ivanjice sve biti u redu, optimističan je novi Partizanov ”biser”.
Moglo bi da se dogodi da Mihajlo Petković baš protiv povratnika u elitu odigra svoje prve minute u superligaškoj konkurenciji, ono što je pokazao na priprema daje mu za pravo da sanja takve snove.
– Ne opterećujem se time u ovom trenutku, debi će doći pre ili kasnije, u to sam ubeđen. Ako trener odluči da me pošalje u bitku, ja sam, kao pravi vojnik Partizana, potpuno spreman za to. Najvažniji je uspeh tima, a siguran sam da je preda mnom mnogo utakmica u crno-belom dresu.
Petković će biti ”bonus” naredne tri sezone, plan mu je da ostavi trag u Partizanu, pre nego što se, poput mase bivših Partizanovih mladih igrača, otisne preko granice. Sada to nije tema za razmišljanje.
– Razmišljam samo o Partizanu, pred očima mi je uvek Saša Ilić i onaj njegov oproštaj, šta jedan fudbaler može da poželi više od toga i onakve ljubavi navijača kojom je obasipan, sasvim opravdano. Ne samo da mi je on, da tako nazovem, fudbalski uzor, već se radi o čoveku koji je život posvetio Partizanu, i voleo bih da jednog dana uspem barem da priđem, igrački i ljudski, takvoj veličini.
”Ćićevački Pele” zna svoj put. Partizan je, to je već izvesno, dobio novi biser i sada ga mora negovati i brusiti, a korist će, svakako, biti mnogostruka.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.