BIVŠI KOŠARKAŠ ZVEZDE POTPUNO OTVORENO O EVROBASKETU 2007: Ja sam bio zgranut, sve je bilo haos

Košarkaška reprezentacija Srbije je nakon dominacije u periodu od 1995-2002. godine, kada se po drugi put uzastopno popela na krov sveta, ušla u sumoran period od sedam godina bez medalja.

Najveći krah je doživljen 2007. godine, kada smo sa sva tri poraza ispali već u prvoj fazi. Tako će to leto ostati upamćeno jedino po uspesima mlađih kategorija, gde je osvojeno gotovo sve.

Zbog brojnih otkaza, tadašnji selektor Zoran Moka Slavnić je na prvesntvo poveo mnoge od članova tih selekcija, ili godinu ili dve starijih, pa je to bio ubedljivo najlmlađi tim na prvenstvu. Od iskusnijih tu su bili samo Milan Gurović i Marko Jarić, dok je tada već četiri godine NBA igrač Darko Miličić takođe bio veoma mlad.

Na taj period se u podkastu “Jao Mile” osvrnuo reprezentativac sa tog prvenstva, koji je nekada smatran najvećim našim talentom, Nemanja Aleksandrov, rekapitulirajući svoju reprezentativnu karijeru i komentarišući nastupe zajedno sa Milošem Teodosićem i Draganom Labovićem, saigračima iz FMP-a.

– 2003. smo se prošetali na kadetskom lagano, i onda je bilo 2004. generacija ’86 koja nije bila najsjajnija. Onda sam se 2005. povredio i pauzirao sam sa reprezentacijom, rekao je nekadašnji igrač Zvezde i FMP-a, pa prešao na seniorski staž u nacionalnom timu.

– Onda smo 2007. igrali basket. Šta zaboravili (nakon što mu je Mile Ilić rekao da su neki njegovi gosti iz te reprezentacije isticali da se ne sećaju toga), igrali smo na du…u basket. Igramo basket, idemo na Evropsko prvenstvo, a mi se rolamo. Ne znam da li se sećaš, napada kao palačinka. Brate, ja sam bio zgranut, kao super sve “hahaha hihihi”, idemo na Evropsko prvenstvo…

Tada ge je voditelj Mile Ilić – i sam član te generacije, koji je ispao pred sam početak prvenstva – podsetio na još jedan napad, na šta se nadovezao nekada krilni centar Zvezde i FMP-a, koji se dotakao i selektora.

– Laser, skakavac, neke finte iz ’45 godine, druže više se ne vodi lopta tako… To je baš bilo iskustvo koje teško može da se prepriča. Tu je jedino zezanje dobro bilo a sve ostalo je bilo haos – tako smo i prošli. Malo nam je falilo i sreće i svega, ali kako smo krenuli, tako smo i završili, nema tu šta da se lažemo. Baš je bila sprdnja, zaključio je Aleksandrov uz ironični osmeh.