Iz Kolubare se ne mire sa odlukom FSS: Dva puta smo kažnjeni za isti prekršaj

Kolubara je od strane FSS izbačena iz Superlige i poslata je dva ranga ispod u Srpsku ligu.

To je epilog drame zbog koje je kasnio početak Superlige, a lazarevčani su se oglasili saopštenjem koje prenosimo u celosti.

–U disciplinskoj prijavi nema tačnog navođenja činjenica – nema opisa navodnog disciplinskog prekršaja, nema predloženog, niti priloženog nijednog dokaza, prijava se odnosi na utakmicu za koju je Kolubara već sankcionisana, samo je sada kvalifikacija prekršaja druga – sada je reč o čl. 80. Disciplinskog pravnika FSS. Ovo je suprotno osnovnom načelu – ne bis in idem, tj. nemoguće je da Kolubara dva puta odgovara za istu stvar.

– Iako je reč navodno o prekršaju po članu 80. DP FSS, nisu čak ni spomenute neregularnosti za koje se Kolubara sada tereti, niti su specificirane po tačno određenoj odredbi propisa FSS koji je navodno prekršen.

– Odluka Disciplinske i etičke komisije je logični i kazneno-pravni apsurd – odluka kojom se pokreće postupak, ali se istovremeno i kažnjava Kolubara, otelotvorenje je zle namere čoveka koji je predsedavao i komisijom koja je ranije donela prvostepenu odluku. Ivan Nikolić ovaj put pravi malicioznu konstrukciju i pod „suspenziju” podvodi disciplinsku meru vraćanja u niži rang takmičenja (što su, inače, dve različite i nespojive stvari), samo da bi postupak sproveo kao hitan i onemogućio Kolubaru da učestvuje u postupku, onemogućio joj pravo na odbranu u svakom smislu, uskratio je za pravo na pravno sredstvo, što je i krivično delo.

– U odluci Komisije, u stavu 3) izreke, Kolubari je izrečena „suspenzija” vraćanja u niži rang takmičenja (niži rang od onog u kom se klub takmičio u vreme izricanja kazne ili vraćanje u najniži rang takmičenja). Ovakva je odluka je nezakonita i sama sebi kontradiktorna. Ona predstavlja odluku ispod svakog profesionalnog standarda, iz više očiglednih razloga:

1) Suspenzija nije isto što i mera vraćanja u niži rang takmičenja, ovo su dva suprotna pojma po procesnom trenutku kada se izriču. Vraćanje u niži rang takmičenja je disciplinska mera propisana čl. 7. st. 1. tač. 4 z) Disciplinskog pravilnika i kao svaka disciplinska mera zapravo predstavlja sankciju, koja se, logično, izriče na kraju disciplinskog postupka, tj. nakon izvođenja dokaza, pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, u kom procesnom stadijumu jedino i može da bude izrečena i adekvatno odmerena. Jasno je da su sve mere navedene u članu 7. Disciplinskog pravilnika zapravo sankcije koje se izriču na kraju disciplinskog postupka.

Navedeni zaključak se kao jedini ispravan i tačan može izvesti i iz same formulacije ove disciplinske mere – vraćanje u niži rang od onog u kom se klub takmičio u vreme izricanje kazne – dakle, ova mera se mora izreći jedino i isključivo zajedno sa izricanjem kazne, što u konkretnom slučaju nije slučaj, jer je postupak tek pokrenut, a dokazni postupak nije ni započet ni sproveden. Čak i član 80. Disciplinskog pravilnika FSS u poslednjem stavu navodi da se klub za isti može KAZNITI vraćanjem u dva ranga niži stepen takmičenja, ili vraćanjem u najniži stepen takmičenja, ali to su kazne, koje se izriču na kraju disciplinskog postupka i po svim pravilima dokaznog postupka i odmerenja kazne, definitivno se ne mogu izreći na početku postupka i podvesti pod „suspenziju” sa kojom nemaju – ama baš – nikakve veze.

2) Inače, samim članom 7. st. 1. tač. 4. Disciplinskog pravilnika suspenzija uopšte nije propisana kao disciplinska mera koja se može izreći klubu. Suspenzija na koju se Komisija poziva podrazumeva, ako bi se stvarno primenio čl. 137. DP FSS, suspenziju u slučaju da klub u ostavljenom roku na poziv nadležnog organa ne isplati određenu novčanu kaznu ili obavezu prema drugom klubu, organu, igraču ili fudbalskom radniku nastalu u vezi sa sportskim odnosima, o čemu u konkretnom slučaju nema ni naznaka.

3) Ni u jednom delu DP FSS, niti bilo kog drugog propisa FSS, nije stavljen znak jednakosti između suspenzije i mere vraćanja u niži rang takmičenja, niti je tako nešto moguće. Suspenzija podrazumeva određeno ograničenje ili uskraćivanja od prava, u slučaju da konkretne okolnosti slučaja opravdavaju da mora hitno da nastupi. Pravno i logički posmatrano, nije osnovano, niti opravdano, a ni moguće uopšte izreći Kolubari suspenziju za utakmicu koja se odigrala 01.05.2023. godine, pre gotovo 3 meseca. Ovo posebno imajući u vidu da je Kolubara prethodno već sankcionisana. Nigde čak ni ne pišu konkretne okolnosti koje navodno postoje i usled kojih bi prava drugih, usled neizricanja suspenzije, bila ugrožena i prekršena. To je suština izricanja suspenzije, o kojoj ovde nema ni govora.

4) Izreka Odluke je u stavu 3) očigledno neizvršiva, jer sadrži neodređenu formulaciju – da se Kolubara vraća u u niži rang takmičenja od onog u kom se klub takmičio u vreme izricanja kazne ili da se vraća u najniži rang takmičenja? Nesporno je ostalo nejasno u koji se to rang takmičenja vraća Kolubara – da li u Prvu ligu Srbije kao niži rang od trenutnog, ili u najniži rang takmičenja? Izreka Odluke je nepodobna za izvršenje, jer sadrži neodređeno naređenje, koje je alternativno predviđeno, bez bilo kakvih daljih pojašnjenja, o čemu g. Nikolić verovatno nije stigao da razmišlja kada je samo prepisivao formulaciju iz propisa.

5) Odluka ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, nema sve obavezne elemente – ne sadrži utvrđeno činjenično stanje, ne sadrži nabrojane dokaze koji su izvedeni, kao ni adekvatnu svestranu ocenu tih dokaza da bi činjenično stanje uopšte i moglo da se utvrdi (kada nijedan dokaz od nosioca dokazne inicijative nije ni predložen, niti do donošenja odluke izveden). Paušalno navedene formulacije koje opravdavaju ovu nebuloznu konstrukciju su potpuno nelogične – da je prijava podneta nekoliko dana pre početka takmičenja, da je suspenziju predložio podnosilac prijave i da su po mišljenju podnosioca prijave prekršene i neke odredbe Etičkog kodeksa FSS?! Razlozi navedeni u obrazloženju su dovoljni za zaključak o tome da Odluka suštinski ni ne sadrži obrazloženje! Vreme podnošenja prijave i navodna kršenja Etičkog kodeksa koja nisu predmet postupka (niti postoje!) ispadaju irelevantne kategorije, pri čemu je sasvim jasno (ili bi trebalo da bude) da mišljenje podnosioca prijave, dr Miroslava Severa, hvala Bogu, nije dokaz u postupku.

6) Naglašavamo da ni „težina prekršaja” iz člana 80. DP, koja se spominje u Odluci, ne opravdava izricanje suspenzije. Nevezano za to što se nikakvi obrisi samog prekršaja ne naziru u Odluci, u smislu tačnih činjenica i dokaza, iz čega bi Kolubari uopšte i moglo da bude jasno od čega se brani, ističemo da su za prekršaj iz člana 83 DP propisane strože sankcije (pri čemu nijedan klub ni za ovaj prekršaj nikada nije bio suspendovan).