Legendarni srpski fudbaler Nemanja Vidić je posle povlačenja kandidature za predsednika FSS-a , prvi put govorio o svom viđenju stanja u srpskom fudbalu.
On je dao intervju za magazin “Radar” , a krenuo je o temi nameštanja u srpskom fudbalu i odbijanju delegata da o tome govore.
-Nisam iznenađen, jer neregularnosti postoje već decenijama. Moja odluka posledica je revolta, jer smo pre Skupštine dobili informacije o četiri nameštene utakmice. Mirko Poledica je tražio da se i to stavi na dnevni red, a na glasanju je 95 odsto delegata smatralo da o tome ne bi trebalo da pričamo. A izuzetno je važno da se priča o očiglednim problemima. Njihovim skrivanjem fudbal neće biti bolji. Nažalost, ljudi koji ga vode nisu se poneli odgovorno, nisu razmišljali o posledicama, ne samo po fudbal, već i društvo u celini. Iskreno sam zabrinut, jer stvari ne idu u dobrom smeru. Iako su porazi i pobede sastavni deo sporta, mora se priznati da su nam rezultati loši, a više od toga me brine šta ćemo ostaviti novim generacijama, rekao je Vidić i dodao:
-Sve je manje fudbalera koji se ovde afirmišu i dobijaju šansu da igraju u velikim klubovima, a do sada su nam sportisti bili najbolji ambasadori. Srpski fudbal bi trebalo pre svega da bude razvojni, da daje šansu mladima da se afirmišu i edukuju, da stvorimo zdravo društvo u kome će sutra ti sportisti zauzeti važne funkcije u institucijama, promovisati nove vrednosti i tako pomoći da kao društvo budemo bolji.
Vidić nije ni očekivao ostavku selektora Dragana Stojkoića, ali ni predsednika FSS Dragana Džajića.
-Slušajući Dragana Stojkovića posle Evropskog prvenstva, stekao sam utisak da je bio zadovoljan rezultatima, pa nisam ni očekivao ostavku, a za Džajića bi svaki komentar bio zaista suvišan. Ne bih dalje o tome, i ovo je dovoljno. Odgovornost delom snosimo mi koji radimo u fudbalu. Ne upirem prst u bilo koga, već zagovaram da naš sistem što više približimo Zapadu, jer je fudbal industrija u kojoj se obrće veliki novac, pa ni u Srbiji ne bi trebalo da bude toliko opterećenje za državu kao što je danas i kao što će biti i sutra ako se ne napravi nova strategija razvoja. Da bi se to uradilo, mora se krenuti od početka, od baze, od školovanja novih generacija koje će te nove ideje, ako država jednog dana stane iza njih, sprovesti u delo.“