ĐORĐIĆ O DOLASKU U PARTIZAN: Osetio sam veliki ponos i dobio novu motivaciju

Srpski rukometaš Petar Đorđić, pojačao je ove jeseni ekipu Partizana.

Crno-beli imaju savršen start sezone. Neporaženi su u svim takmičenjima.

Sin čuvenog Zorana, dao je intervju za klupski sajt. Gde je govorio o raznim temama. Pre svega o momentu potpisa za crno-bele.

–Bio je to poseban trenutak za mene. Kada sam u prostorijama kluba video stare fotografije, na kojima je i moj otac, emocije su mi bile pomešane. Osetio sam veliki ponos, sreću, odgovornost i dobio novu motivaciju. Sve oko mog potpisa sa Partizanom se jako brzo izdešavalo, bukvalno u jednom danu, i kada sam ispričao tati, bio je iznenađen, ali me podržao. Nikada mi se nije mešao u karijeru, niti je voleo da priča o sebi. Vrlo je skroman i, kada je postizao velike uspehe, radovao se na takav način da to ne mogu svi da vide. Kada sam kao dete sa strane posmatrao njegovu karijeru, to sam želeo i za sebe i znam sigurno, a mama mi je to i potvrdila, da mu je drago što sam deo Partizana, istakao je Đorđić.

Potom se osvrnuo i na ulogu roditelja u odabiru kojim će se sportom baviti:

–Tata nije voleo da priča o rukometu, niti me je terao da treniram. Jedina dodirna tačka koju sam imao sa rukometom bile su video kasete. Kao golman je stalno gledao kasete posle treninga i voleo sam da gledam sa njim. Kad završi sa kasetom, da je meni i ja sam na svom malom televizoru po ceo dan gledao te snimke. Imao sam stvarno ludačku želju za rukometom, tražio sam da me vodi na treninge kad god može. Brat i ja smo se po kući stalno igrali loptom i jedva smo čekali da završimo domaće zadatke da bismo išli napolje da igramo rukomet ili fudbal. Sa sedam godina sam počeo da treniram i mama je ludela zbog škole jer sam vezivao po 2-3 treninga, igrao i sa mojom generacijom i sa mlađima. Učio sam da bih mogao da prolazim razrede, ali mi to uopšte nije bila interesna sfera.., kazao je Petar.

Na kraju je istakao želju da živi u Srbiji, posle igara u inostranstvu.

– Život u Srbiji je bio moja velika želja. Hteo sam da mi deca odrastaju ovde, da imaju jedno mesto koje će zvati kućom. To se ostvarilo kada sam iz Benfike prešao u Vojvodinu, ali na ljudskom planu stvari nisu išle u pravcu kojim je trebalo. Možda sam ja odrastao u nekom drugom sistemu, odgajan na drugačiji način, sa nekim drugim vrednostima i mislim da je bolje što smo se rastali i krenuli svako svojim putem. Naravno da se plasira priča da sam zbog Partizana otišao iz Vojvodine, ali nije tako. Poziv kluba sam dobio tek nakon što sam stavio tačku na saradnju sa Novosađanima, zaključuje rukometaš crno-belih.