“Situacija je gora nego što sam očekivao, ako ne igramo Evropu igraćemo ovde po livadama”

Nova uprava u fudbalskom klubu Partizan poslednjih nedelja vredno radi kako bi uspela da sačuva klub koji je u finsijskim problemima.

Koliko je teška situacija potvrdio je još jednom novi prvi čove kluba Rasim Ljajić, gostujući na Jutarnjem programu RTS-a.

– Veliki teret nas je sačekao po dolasku i moramo da radimo uporedo na dva fronta. Bez sportskog dela i rezultata je sav naš trud uzaludan i to je jedino merilo, makar mi napravili Dženeral motors od Partizana. Međutim, da bi se do tih rezultata došlo, potrebno je stabilizovati klub, izjavio je Ljajić.

Stanje u klubu čini se lošije nego što je očekivao pre dolaska.

– Klub je trenutno u rasulu. To je kao da ste naišli na srušenu kuću i sada morate prvo da sklonite šut, kako biste je popravili. Situacija je mnogo gora nego što sam očekivao. Imao sam jednu viziju spolja, da postoji makar jedno zdravo jezgro, ali ga nema. Naročito su veliki infrastrukturni problemi.

Ljajić veruje u oporavak.

– Još uvek nemam adekvatan odgovor na to kada će Partizan ponovo stati na noge. Međutim, vidimo svetlo na kraju tunela i malim koracima moramo da idemo napred. Partizan je izgubio poverenje, a evo otkako smo došli dobili smo anonimnu donaciju od 20.000 evra, jer ljudi veruju da bi stvari mogle da se promene. Ne bismo se prihvatili ovoga da ne mislimo da možemo da pomognemo, dodao je Ljajić.

Igranje UEFA takmičenja je osnov za oporavak.

– Ako ne igramo Evropu, igraćemo ovde po livadama. Evropa je neophodna, pre svega zbog finansija. Potrebna su nam dva dobra prelaznog roka, kako bismo došli do kvalifikacija i kasnije grupne faze.

Partizan očekuju veliki kadrovski rezovi i smanjenje rashoda.

– Država će nastaviti da pomaže i bez nje bi do sada bio stavljen katanac. Juče je doneta odluka o smanjenju plata od pet do 40 odsto. Teret ove krize mora da se jednako raspodeli. Nekim ljudima ćemo morati i da se zahvalimo na saradnji, jer je to jedini način da se stvar reši, rekao je Ljajić i zaključio:

– Ja se osećam neprijatno kada dođem u klupske prostorije. Osećam da nisam dobrodošao jer se ljudi plaše od racionalizacije i prilično su podozrivi. Ja razumem da se plaše, ali ako će Partizan da preživi, bolje je biti ranjen nego poginuti.