Kraljevi nebitnih utakmica

Da, to smo mi, najbolji kada je nevažno. Tako se može opisati Fudbalska reprezentacija Srbije u poslednjih nekoliko ciklusa.

Sve smo videli od njih, ali ono što je najgore od svega, da, najgore, pokazali su nam da mogu da budu ubitačni, neverovatni, ali onda kada se u njih ne veruje dovoljno ili kada je to, u krajnjem slučaju, nebitna utakmica poput one sinoć na našem najvećem stadionu.

Zaista je mnogo pitanja, koja zbunjuju sve nas. Zar je protiv Škotske bilo teško odigrati približno nivou od sinoć? Samo delić te energije i te vere u same sebe nedostajao je Srbiji da prođu Škote, koji svakako nisu na istom nivou kvaliteta kao naša selekcija. Dosta su ispod. Ipak, oni su pokazali kako se gine za svoju naciju i njihov uspeh se ovde ne sme niti će se osporiti.

Nas i dalje boli to što smo mi znali da oni imaju kvalitet i što su nas u to uverili kada smo mi sumnjali (pobeda protiv Norveške). Ipak, Evropsko prvenstvo će i dalje ostati nedosanjan san.

Pet golova dati Rusima nije mala stvar, ali za nas jeste, a posle će da se kaže kako smo uvek nezadovoljni. Mi samo želimo uspeh, jer znamo ko su, šta su i gde nastupaju širom Evrope.

Ristić je juče pokazao da je trebalo da bude starter protiv Škotske, a to je uostalom uradio i protiv Norvežana. Selektor Tumbaković se odlučio na Kostića i pogrešio. Filip se tek vratio posle povrede, forma mu ionako nije na visokom nivou i Ristić se sam nametao kao prvi izbor za taj meč, ali ga je ipak odgledao sa klupe. Pa čak i Filip Mladenović, koji je odigrao izvrstan susret juče, zabeleživši gol i dve asistencije mogao je bez problema da zauzme mesto svog imenjaka od starta. Sinoć to nije bilo baš najsjajnije u defanzivnom smislu od strane fudbalera Legije, ali je štoperski trio protiv Rusa odradio svoj posao na nivou.

I sada nas je ovaj ubedljiv trijumf opet zaintrigirao. Opet smo posmatrali meč i to ćemo raditi iznova. Opet ćemo čekati narednu utakmicu i opet se nadati nekim boljim danima. Utisak je da, što nas više povređuju, mi ih više pratimo?

Poentirao je čitavu priču Nemanja Vidić, i jasno je da svi priželjkuju ona vremena od pre jedne decenije kada je na klupi bio legendarni Radomir Antić. Zašto se njemu više nije verovalo ili nije htelo da mu se veruje?

Usledila je ubrzo (2012. godine) smena generacija koja je bila neizbežna i koja zahvati svaku reprezentaciju. Uloga je poverena Siniši Mihajloviću koji je to pokrenuo i nekolicina igrača koje je on tada uveo u selekciju, tu je i sada kao oslonac nacionalnog tima. Međutim, ni njegovoj viziji se nije mnogo verovalo.

Sada se u vatru uvode neki novi momci i potrebno je da do narednih kvalifikacija tu bude selektor kojem će se dati potpuna podrška pri formiranju nove generacije, jer je jasno da pojedini igrači poput Kolarova i Tadića, koji su sada nosioci, neće biti u toj ulozi u narednoj borbi za najveće turnire Da li će taj selektor biti Tumbaković i time se sprečiti uvođenje novog sistema igre, novog upoznavanja i sprečiti trenerska vrteška, videćemo u danima koji su za nama, ali je jasno da vera u pojedinca i grupu mora postojati.

Autor: Nemanja Janošev