Dragan Stojković će u sredu debitovati na poziciji selektora Srbije, a uoči meča sa Republikom Irskom prisetio se debija za nacionalni tim Jugoslavije.
Bio je 12. novembar 1983. godine, utakmica protiv Francuske.
– Velika je vremenska distanca, ali odlično se sećam novembra 1983. Taj poziv koji sam dobio od selektora Toze Veselinovića predstavljao je ostvarenje sna za jednog momka iz Niša. Imam čak i francuski dres sa te utakmice, čuvam ga kao uspomenu na jedan trenutak koji nikada neće biti izbrisan iz moje memorije. Meč je završen 0:0, ali u svakom slučaju, prelepa uspomena, nešto što vam ostaje za ceo život. Sada me očekuje debi na selektorskoj klupi, to je isto jedna vrsta vatrenog krštenja. Mnogo lep osećaj, opet ću predstavljati svoju zemlju, ali u jednom drugom obliku. Za mene je to ogromna čast i zaista sam emotivno ispunjen. Verujte mi da jedva čekam prvo okupljanje u Staroj Pazovi. Mislim da i igrači jedva čekaju, jer se svi zajedno nalazimo pred velikim izazovima u narednom periodu, rekao je Stojković za sajt Fudbalskog saveza Srbije.
Selektor je nedavno u jednom intervjuu izjavio da ne sme biti velike euforije u slučaju pobede i da neće biti tragedija u slučaju neuspeha
– Porazi u svakom slučaju ostavljaju psihološke posledice na ekipu. Ali to nikako ne sme da se smatra tragedijom. Može da se proguta formulacija sportska tragedija, kada se promaši penal u poslednjem minutu ili te sudija ošteti u toku utakmice, pa se izgubi na glup način. Ali termini tragedija i potop, to nikako ne mogu da prihvatim. Ljudi, znate li šta znači tragedija u životu? Ne dao Bog nikome! A sport je tu da te učini srećnim ili tužnim. U ovom drugom slučaju, naučiš lekciju, podigneš se i nastaviš dalje. Ako bismo na svaki poraz gledali kao na tragediju, ko bi se onda bavio sportom. Svi bi izgubili želju i posvetili se nekom drugom poslu. Jer zašto bi svoj život stavljali na kocku kad mogu da uživaju u nekim lepšim stvarima. Zato ne treba previše da se radujemo, ali ni da tugujemo. Strast i emociju ćemo da prepustimo navijačima, a naš fokus mora da bude uvek sledeća utakmica i novi izazov. A jednu stvar ne smemo nikako da smetnemo s uma. I u pobedi i u porazu, mora da se pokaže respekt prema protivniku. To je veoma važno. Tu se vidi veličina ekipe. Da shvatite kako se osećaju momci koje ste upravo pobedili, da ih razumete, jer to isto može i vama da se desi. Ja sam u karijeri umeo da se radujem, da slavim u svlačionici, ali nikada nisam ’pokazivao mišiće’ sa namerom da uvredim protivnika. Tako se stvara kult ličnosti koji je u životu još važniji od igračkih kvaliteta.
Selektor je odgovorio na pitanje da li u njemu kao treneru više ima Vasovićeve elokvencije, Osimove mudrosti ili Šekijevog šarma.
– Trudio sam se i kao igrač da budem svoj. Imao sam kao i svi klinci neke svoje idole, ali nisam po svaku cenu kopirao njihove poteze. Najviše sam voleo tehničare…duga lopta, prijem, slobodan udarac… ta prefinjenost me je uvek očaravala. Sada kao trener, opet se trudim da stvorim svoj identitet i svoju ličnu kartu. Veoma je bitna edukacija, da učite od pravih ljudi. To ne znači da treba da ih kopirate i da radite sve kako su vam oni rekli. To je velika greška, ko god tako radi, male su šanse da uspe. U fudbalu treba biti inteligentan, Bogu hvala sebe smatram takvim. Danas se igra totalno drugačiji fudbal u odnosu na period pre 20 i 30 godina. Da ne kažem da se radi o dva različita sporta. Mnogo se toga promenilo i postoje stvari koje su postale prostije, a samim tim brže i efikasnije. Najvažnije je da poznajete metodologiju rada i da imate dar da prepoznate ko od igrača može da vam pruži ono što želite. Na svu sreću, imao sam dobre učitelje, kasnije i dobre savetnike, dobre sagovornike. Imam privilegiju da sa najvećim imenima svetskog fudbala mogu da sedim opušteno, ovako kao što sada sedim sa vama. Da ručamo, da pričamo o fudbalu, da gledam njihove treninge… bez obzira da li se radi o stručnjacima iz Reala, Arsenala ili nekog drugog kluba. A to su fantastična iskustva.
Za kraj, Stojković je poručio šta igrači mogu da očekuju na prvom okupljanju u ponedeljak.
– Igrači znaju ko sam ja, ja znam ko su oni. Neke poznajem lično, neke ne… zato će taj generalni sastanak u ponedeljak biti vrlo svrsishodan i interesantan. Za njih edukativan, ako ga shvate na pravi način. Jer fudbal nije samo trčanje i davanje golova. Postoji spektar stvari od kojih zavisi da li će jedan fudbaler, jedan trener ili jedan funkcioner biti na nivou da dostojno reprezentuje svoju zemlju. Nebitno da li je na terenu ili je na ulici, u restoranu, bilo gde. Ako me budu pažljivo slušali, puno će im značiti. Dobiće jednu lekciju, ne samo fudbalsku, nego i životnu. Mi smo u jednoj misiji u kojoj ne predstavljamo samo sebe. Predstavljamo Vas, predstavljamo ove momke koji snimaju ovaj intervju, sve one koji rade u Savezu, ljude koji će biti na stadionu, narod koji će nas bodriti uz TV ekrane. Predstavljamo sve one koji imaju identifikaciju srpstva. I daćemo sve od sebe da vas ne razočaramo, zaključio je Stojković.
(FOTO: Fudbalski savez Srbije)
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.