Novak Đoković nije stigao do medalje u singlu, a potom je odustao i od borbe za bronzu u miks dublu sa Ninom Stojanovć, pošto je predao meč zbog povrede.
– Povreda je u pitanju, ne jedna, nego više. Nadam se da me to neće sprečiti da učestvujem na Ju-Es openu, koji je sledeći veliki cilj. Ne kajem se što sam došao, ne kajem se što sam dao sve od sebe. Kako bih se kajao, to je nekako normalna stvar. Logično je kada si na Olimpijskim igrama i predstavljaš svoju zemlju da ćeš dati sve što ti je ostalo u rezervi i da pokušaš da doneseš bar jednu medalju. Treći put na Olimpijskim igrama gubim polufinale, nažalost. Samo sam jednom osvojio tu bronzu… Samo kažem, ali opet… Medalja je medalja, za neke moje standarde i očekivanja, želje nije idealan rezultat. Izvinjavam se svim ljubiteljima sporta i navijačima u Srbiji, koje sam razočarao, znam da su od mene očekivali medalju. Očekivao sam i ja, rekao je Đoković.
Istakao je žal zbog svoje koleginice s kojom je igrao dubl.
– Žao mi je zbog Nine, što nismo izašli na teren. Telo mi je otkazalo, igrao sam pod lekovima, pod nenormalnim bolovima, iscrpljenošću. Ali kažem, daleko od toga da ja svaljujem krivicu zbog onoga što bi moglo da se desi zbog Olimpijskih igara. Srce mi je na mestu, jer znam da sam dao sve od sebe. Volim da igram za svoju zemlju, to je sport, rezultat nije bio na mojoj strani… Idemo dalje.
On se osvrnuo na to da ovo je bila možda poslednja šansa za tlatnu olimpijsku medalju. Naredne OI su 2024. godine u Parizu.
– Tri godine – nije toliko daleko, ali donekle i jeste. Nemam više 25 godina, ali opet ne vidim ni kraj svoje karijere negde da mi je jasno sad ću da odigram godinu ili dve i to je to. Olimpijske igre, Dejvis kup, ATP kup, grand slemovi to me najviše inspiriše da nastavim. Igranje za Srbiju je uvek privilegija i čast. Želim opet da igram i u Parizu. Želim i dalje. Nadam se boljem ishodu u Parizu, želim da osvojim bar jednu medalju, završio je Novak.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.