Izabranici Dejana Savića ponovili su uspeh iz Rija od pre pet godina i rešili da se povuku iz reprezentacije. Barem onih sedam najstarijih i hrabrih ratnika.
Emotivan rastanak od reprezentacije i još emotivniji doček na aerodromu u Beogradu. Zagrmela je pesma Slavka Banjca “Daleko negde ko zna gde”, a onda i čuvena “A, sad adio”….
Poveo je pesmu Stefan Mitrović
– Vaše pitanje me uopšte ne zanima, sve što ću da kažem je: Jednom odleteće ptice, ulice naše ostaće bez sunca, čovek ispratiće ženu…. A sad adio, a sad adio, i ko zna gde i ko zna kad – ponovo je originalan bio sjajni Stefan Mitrović
Kapiten vaterpolista Filip Filipović je bio jasan.
– Velika je privilegija biti deo ove ekipe i kapiten na kraju ove divne epizode i za neke od nas poslednjeg plesa. Hvala momcima što su verovali do kraja i ovom čoveku što je verovato u nas i trpeo nas i potajno plakao i molio se da se sve ovo završi kako se zavši. Vredelo je svakog sekunda treninga, utakmica i onoga što vi nikada nećete saznati. Siguran sam da smo učinili ponosnim celu naciju, naše porodice, mnogo je žrtve iza ovoga. Hvala Srbijo, ovo je za vas – poručio je Filipović
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.