DAN POSLE: Gde je pogrešio Partizan?

Minuti su nedostajali da crno-beli odu na pet bodova prednosti u odnosu na večitog rivala. Međutim, gol Kataija sprečio je pobedu Partizana, pa razlika ostaje dva boda.

Utisci su se, rekli bismo, malo slegli, i verujemo da navijači crno-belih tek sada žale za trijumfom. Jer, Zvezdi je pripalo prvih pola sata meča, a Partizanu preostalih 60 minuta. Verovatno je gol Natha iz korena promenio situaciju na terenu, domaćin je stekao samopouzdanje, a gost izgubio sigurnost u svim linijama, pa se lako moglo dogoditi da već na poluvremenu Partizan ima i veću prednost.

Šanse koje su imali Natho i Urošević u prvom poluvremenu bile su dobre, ali je Partizan morao da, još jednim golom, reši utakmicu u prvih 30 minuta nastavka. Rikardo Gomeš je imao dve prilike, ali je pokazao sebičnost koja nije njegova odlika u važnim momentima. Zaslužuje golgeter crno-belih sve pohvale za to što je uopšte istrčao na teren povređen, ali i za bezbroj dobijenih duela sa Dragovićem i Degenekom. Zatresao je Rikardo Borjanovu mrežu, kao i na svom debiju u ”Večitom derbiju” pre tri godine, ali je sudija Novak Simović dosudio prekršaj Uroševića nad Rodićem.

Imao je Partizan, neposredno pred izjednačenje, i veliku šansu nakon minijature mladog Terzića, ali odvažnost i majstorstvo ovog momka nije nagrađena golom. Uglavnom, stekao se utisak da je ”Valjak” morao da svim silama napadne rivala u trenucima kada je preuzeo terensku dominaciju i kontrolisao sredinu terena nakon izlaska Krstičića, i kada je Sanogo ostao jedini defanzivni vezista ispred poslednje linije Zvezde. Međutim, povredio se tada Lazar Marković, koji se razigrao u nastavku i kao od šale prolazio po desnoj strani, a Bibras Natho je izgubio svežinu i sve ređe je bio u kontaktu s loptom. Ovaj Partizan, osim njih dvojice, i Sume na koga Stanojević nije računao, nema fudbalera koji ume da podeli poslednji pas i saigrača spoji s golom. Ume to i mladi Jović, ali su njegova izdanja u poslednje vreme razlog za zabrinutost.

Kad već pominjemo pojedinačni učinak, recimo da je golman Popović bio na visini zadatka, odbranio je zicer Dioniju, a kod gola nije imao nikakve šanse. Još malo iskustva i imaće crno-beli golmana na duže staze. Oba beka, i Miljković i Urošević, sjajni u defanzivi, ali doprinos napadu ponovo slab. Jesu često pravili višak na svojim stranama, ali kada su trebali da centriraju, bio je to za njih pretežak zadatak. Igrač utakmice, bez svake sumnje, bio je Saša Zdjelar. Ovaj momak je srce i duša ovog Partizana, njegov doprinos rezultatima u ovoj sezoni je nemerljiv, a s njim i bez njega, Partizan jednostavno nije isti tim. Mišljenja smo da u važnim utakmicama, kakve su evropske ili derbi sa Zvezdom, Zdjelar i Šćekić moraju da igraju u tandemu, jer poznato je da Jojić i Natho defanzivno nisu previše upotrebljivi. Kada su zajedno na terenu teško da Zdjelar može sve da pokrije, što se videlo i prvih 30 minuta meča, mada je bivši ”orlić” sa Novog Zelanda čovek sa dva para pluća.

Štoperi nisu blistali, od velike greške na početku meča kada su Dioniju zajedničkim snagama omogućili stoprocentnu šansu, bilo je dosta grešaka. Jednom je Vujačić loše ispucao loptu, pa je Saničanin morao da ruši Ivanića i dobije žuti karton, a nije im se smelo dogoditi da Kataji tri puta glavom, iz povoljnih pozicija, ugrozi Popovića, na kraju i postigne gol. Jojić je morao bolje, jer osim odlično izvedenih kornera, konkretan doprinos nije imao. Natho je majstor u svakom segmentu igre, a jedino što mu nedostaje je hitrina, što je veznom igraču neophodno, ali Izraelac je u godinama kada se to od njega ne može očekivati. Nažalost, Natho ne može da nosi igru svih 90 minuta, a čini se da je Stanojević morao da ga vadi iz igre i nešto ranije. Mladi Jović je morao da bude ubedljiviji u duelima sa vršnjakom Erakovićem, a jedini bljesak bio mu je lucidni pas za Uroševića u finišu prvog dela. Više se očekivalo i od Lazara Markovića, mada je u prvih 15 minuta nastavaka podsetio na onog igrača oko koga se otimala Evropa pre skoro deceniju. O Rikardu smo sve rekli, ubedljivo najbolji pojedinac Partizana u ovoj sezoni je uradio sve, osim što nije dao gol. Da je to omogućio Uroševiću, sada bi se slavio kao junak, ovako…

Izmene su bile malo iznuđene, a malo i planirane. Mogao je Šćekić malo ranije na teren, po nama je trebalo i da počne meč, a Terzić je svime što je prikazao za kratko vreme potvrdio tezu mnogih da bi on, bar u narednom periodu, trebalo da bude prvi Stanojevićev izbor za ”bonus” igrača koji počinje meč. Od gromoglasno najavljivanog Kvinsija Meniga nismo videli ništa. Ne samo u ovom meču. Jeste novajlija iz Holandije postigao gol na Kipru, ali ni tada, a ni u nekoliko desetina minuta u Kragujevcu, nismo stekli utisak da, osim brzine, poseduje neki drugi veliki kvalitet. Videćemo u narednim utakmicama, kada prođe period prilagođavanja timu u koji je stigao kada je ovaj već bio formiran. Njegove karakteristike su slične Holenderovim, brzina i solidan radijus kretanja, ali bez kvalitetnog pasa u prostor, defanzivcima rivala nije teško da se nose s njima.

Dakle, zašto je Partizan i po četvrti put, na poslednjih pet prvenstvenih duela sa Zvezdom u Humskoj, ispustio gol prednosti? Dva puta je Boaći uspevao da poravna posle golova Sume, odnosno Rikarda, dok je Kataji, prvo sa bele tačke, a juče glavom, donosio bod Zvezdi. Jednom je i na ”Rajku Mitiću” Zvezda izjednačila u finišu, strelac je bio Pavkov, posle vodećeg gola Nikolića. Partizan nije uspeo, pre svega zato što nije postigao drugi gol kada je imao sve u svojim rukuma, a morao je. Ne slažemo se sa Nathom koji je rekao da Partizan mora da nauči da sačuva prednost, jer se držimo onog starog pravila da je napad najbolja odbrana, a crno-beli se mnogo bolje snalaze na protivničkoj polovini, nego na svojoj. Za utehu Partizanu, ostala je prednost od dva boda, što prethodnih sezona nije bio slučaj, ali i mnogo teži raspored u preostalom delu jeseni. Tek crno-beli treba da igraju sa timovima iz gornjeg dela tabele, TSC-om, Čukaričkim, Napretkom, Spartakom, a mogućnosti za kiks jednostvano nema.