Nekada sjajni košarkaš i bivši trener Budućnosti i Partizana Vlado Šćepanović u novogodišnjem intervjuu za crnogorske medije je pričao o mnogim temama.
Tom prilikom dotakao se i razloga zbog kojih nije bio deo reprezentacije Jugoslavije u Indijanapolisu 2002. godinea iako je prethodno bio deo tima koji je 2001. godine u Istanbulu postao šampion Evrope
-EP je kruna moje košarkaške karijere. Prvenstvo i utakmica sa Turskom su zenit i najbolje godine u mojoj karijeri, što je rezultiralo takvom partijom u finalu. Jedna satisfakcija – jednostavno, od 12. godine ste predani gladijatorskom načinu života. Propustili ste mnogo toga i sve se skupi u jednu utakmicu, jedan momenat. To je ono što svi sanjamo. Da dođete u situaciju da ostvarite svoj cilj. Da krunišete rad i predanost ovom sportu. Nešto što čoveku ostaje do kraja života, rekao je Šćepanović u intervjuu za podgoričke “Vijesti”.
Iako se očekivalo, potom nije učestvovao na Mundobasketu 2002. godine.
-Došlo je do jednog neslaganja na utakmici u pripremnom preriodu. Ni ja nisam bio lagan za saradnju. Neko sam ko je pobednik i teško izlazi na kraj sa nepravdom. Osetio sam da postoji nepravda. Pešić je reagovao na trenerski način, ali ostali smo u sasvim dobrim odnosima. Posle toga smo se videli i pričali. Ostaje žal što nisam bio u Indijanapolisu, ali ostaje žal i za neosvojenom olimpijskom medaljom ili što nisam osvojio Evroligu“.
Šćepanović je poslednji trenerski angažman imao u Partizanu, kada je nasledioAndreu Trinkijerija
– Bilo je to ozbiljno i odgovorno iskustvo. Bio sam možda u najtežoj situaciji u kojoj se jedan trener Partizana našao – bez navijača na tribinama, sa smanjenim budžetom, došao sam posle prekinute sezone zbog kovida. Nikada nisam bežao od odgovornosti, ali to je takav posao da ne možete sve unapred da računate. Voditi tako veliki klub, kao i Budućnost što sam vodio, je iskustvo za naredne obaveze.
Sada je Partizan mnogo drugacij od perioda kada je on vodio najtrofejniji srpski klub
– Željko je trenersko ime koje se ne reflektuje samo na terenu, treningu… Njegovo ime se reflektuje i na organizaciju, ljude koji su uključeni u rad kluba, navijače, sudije. Ima ogroman autoritet i respekt kod svih. Njegov povratak je uzdrmao kompletnu evropsku košarku. Partizanu će doneti mnogo. Organizacija to mora da prepozna i iskoristi. Poseduje autoritet i harizmu da podigne sve na jedan stepenik više. I uz Partizan će drugi klubovi rasti. Kada imate ozbiljnu konkurenciju i takvog trenera na suprotnoj klupi, morate da radite dodatno da biste bili konkurentni. To je odlična vest za košarku na ovim prostorima.