Zoran Milinković je smenjen sa mesta Radničkog iz Kragujevca pred sam kraj priprema za narednu sezonu i na njegovo mesto je stigao Nenad Lalatović.
On je razočaran načinom smene.
Sve ima prvi put, tako i posle 20 godina na klupi nevešto režiran jednostrani prekid radnog odnosa. Da bude crnje: nakon konsolidovanja posrnule ekipe i prekida serije od sedam uzastopnih poraza, zatim zimus dopunske selekcije i osam kontrolnih utakmica s pozitivnim ishodom; pogotovo pobede nad članom elitne ukrajinske lige, Ruhom iz LJvova. Visoko ocenjene od sportskog sektora, kako je rečeno: utakmice za fudbalske udžbenike., rekao je Milinković za Sportski žurnal.
– Zaludu i evropski parametri izuzetne spremnosti igrača, obima i intenziteta trčanja, brzine… kad je nakon povratka u Kragujevac smenjen Nikola Fržović, „topina” od direktora i čoveka! Sutradan i ja, bez suvislog objašnjenja sportskog direktora Slavka Perovića. Kasnije je poručio SMS-om da nije učestvovao u tome. Dobro… da bi se vrhunac nepočinstva zbio posle druge sednice Skupštine kluba i tvrdnje sekretara Ivana Berečića: Kizo, otkaz je politička odluka! Blamantno, mnogo više. Kad je već tako, kazah njemu, nek` ostane zabeleženo da se i to desilo u srpskom fudbalu. Štagod značilo… štagod, nije bilo pošteno za struku i fudbal.
On razočaran odnosom klubova prema trenerima u Srbiji.
– Nisam srećan što sam bio akter svojevrsne lakrdije i prinudu morao da prihvatim, doduše, teška srca. Znate… kad su ovako omlatili mene, trofejnog trenera i veoma uspešnog u Ligi Evrope. Mene, koji je sa tri kluba izborio plasman na evroscenu, domaće i inostrane uvodio u viši rang i ostavljao u ligi – kako će tek manje iskusne i uspešne. Nasuprot tome, raduju dobrodušne reakcije igrača i zaposlenih u Radničkom, brojni pozivi kolega, čak i ljudi u mojim bivšim klubovima.