SVETSKO PRVENSTVO – GRUPA B: Dominantno anglosaksonska grupa “žrtva” ukrajinske krize

Prethodnih dana ste imali prilike da čitate o specifičnosti Svetskog prvenstva koje nas ove godine očekuje u Kataru, maskoti i logou takmičenja, stadionima na kojima će se nadmetati najbolji fudbaleri sveta, kao i Kataru kao zemlji domaćinu.

Na red je došlo da se osvrnemo na samo takmičenje. Imali ste prilike da čitate o grupi A, u kojoj je i domaćin turnira, a sada je na red došla i grupa B.

Ova grupa je specifična, jer je na neki način žrtva geopolitičke krize koja se dešava u Ukrajini, pa tako još uvek ne znamo poslednjeg učesnika iste.

Jasno je da će grupa biti pretežno anglosaksonska, pošto su u njoj Engleska i Sjedinjene Američke Države, ali postoji mogućnost da to postane još više. Još uvek nepoznati član ovog društva tražiće se između Ukrajine i dve ostvske zemlje, Velsa i Škotske.

Naime, Vels je odradio polovinu posla u baražu izbacivši Austriju pobedom od 2-1, ali utakmica između Ukrajine i Škotske još uvek nije odigrana zbog rata u zemlji istočne Evrope.

Kako sada stvari stoje, utakmica bi trebalo da se odigra 1. juna, a poslednji učesnik grupe bi se tražio četiri dana kasnije u duelu između pobednika odloženog meča i Velsa. Ipak, kako stvari stoje ni ovi termini se ne mogu smatrati sigurnim.

Kontrateža kada je reč o jezičko-kulturnom polju svakako će među ova četiri tima biti reprezentacija Irana.

RASPORED UTAKMICA

Borbe u ovoj grupi će startovati već prvog dana, 21. novembra. Tada će se sastati Engleska i Iran od 16 časova, dok će SAD od 22 sata odmeriti snage sa timom koji će doći iz evropskog baraža.

Ćetiri dana kasnije, 25. novembra, Iran će od 13 časova igrati protiv još uvek nepoznate evropske selekcije, dok će Englezi i Amerikanci odmeriti snage od 22 časa.

U identičnom terminu, od 22 časa, 29. novembra će nadmetanja u ovoj grupi završiti međusobnim duelom Engleska i druga evropska selekcija, odnosno Iran i SAD.

ENGLESKA

Reprezentacija Engleske je jedna od nastarijih reprezentacija, što je i logično s obzirom na činjenicu da je ova zemlja i kolevka same igre. Prvu profesionalnu fudbalsku utakmicu upravo su odigrali fudbaleri engleskog nacionalnog tima, i to protiv Škotske – potencijalnog rivala u grupi – daleke 1872. godine.

Jedna je od osam reprezentacija koje su osvajale titulu svetskog šampiona, upravo na domaćem terenu 1966. godine, pobedom u finalu pred skoro 97.000 ljudi na Vembliju nad Zapadnom Nemačkom u produžecima sa 4-2, nakon što je posle 90 minuta igre bilo 2-2.

Osim toga, negativna specifičnost reprezentacije Engleske ogleda se u tome da su jedina od pet evropskih selekcija koje su vladale svetom, a da nikada nije bila na evropskom tronu.

Najbolji strelac Gordog Albiona, kakav je nadimak ove reprezentacije, jeste Vejn Runi sa 53 pogodaka, dok Piter Šilton ima najviše nastupa – 125.

Jedan engleski napadač se upravo istakao po broju golova u evropskim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru. Pogađajte, u pitanju je napadač Totenhema Hari Kejn. On je sa Holanđaninom Memfisom Depajem podelio prvo mesto na listi strelaca sa po 12 pogodaka.

Upravo će on biti jedna od najvećih uzdanica tima Gereta Sautgejta, a sa ukupno 32 gola (45 utakmica) u reprezentativnom dresu nalazi nalazi se na 6. mestu večne liste strelaca i preti da nadmaši svoje slavne prethodnike. Ofanzivni deo tima bi mogao zaista da bude velika opasnost po protivničke golove, jer je uz Kejna tu i Tami Abraham, koji ove sezone blista u dresu Rome.

Selektor Sautgejt je na klupu nacionalnog tima seo 2016. godine, kada je prekomandovan iz mlade reprezentacije.

Do mesta na planetarnoj smotri došli su kroz grupu I Evropskih kvalifikacija, gde su sa 26 osvojenih bodova zauzeli prvo mesto, ispred Poljske koja je imala 6 bodova manje, kao i Albanije, Mađarske, Andore i San Marina.

Posle nekoliko manje ili više razočaravajućih rezultata, na prethodnom Mundijalu u Rusiji 2018. Englezi su se našli među najbolje četiri reprezentacije sveta.

Bez dileme će biti favorit kada je reč o ovoj grupi, ali je sasvim sigurno da navijači i nacionalni tim ove zemlje žele mnogo dalje od grupe, mada je teško dati prognozu koji su krajnji dometi.

SAD

Najveći uspeh ove reprezentacije je onaj postignut davno, na premijernom Svetskom prvenstvu u Montevideu – sećate se, to je onaj tim koji je predstavljen i u filmovima i serijalu o našoj reprezentaciji na tom turniru – kada su se fudbaleri iz ove zemlje našli u polufinalu.

Usledio je potom lošiji period, pa su sve do 1990. godine učestvovali na još samo dva turnira (1934. u Italiji i 1950. u Brazilu), i to bez većeg uspeha.

Fudbal se u ovoj zemlji, koja je poznatija po nekim drugim sportovima, vratio na velika vrata 1994. godine, kada je Mundijal održan upravo na njihovom tlu. Tada su poraženi sa 1-0 u osmini finala od kasnijeg šampiona Brazila. Od tada su propustili samo poslednje Svetsko prvenstvo u Rusiji, a najbolji plasman ostvarili su u Japanu i Južnoj Koreji 2002, kada su stigli do četvrtfinala.

Njihov selektor je Greg Berhalter, koji je na to mesto imenovan u decembru 2018. godine, inače reprezentativac ove zemlje u periodu od 1994-2006. godine.

Reprezentaciju uglavnom čine igrači koji nastupaju širom evropskog kontinenta, iako je već značajno razvijen svet njihove profesionalne MLS lige, koja funkcioniše po principima američkog sportskog sistema, a u kojoj nastupa dosta kvalitetnih igrača čiji je zenit karijere prošao, ali sve češće i kvalitetni mladi fudbaleri.

Najveća uzdanica trebalo bi da im bude ofanzivac londonskog Čelsija i fudbaler hrvatskog porekla Kristijan Pulišić. On za seniorski nacionalni tim SAD-a nastupa od 2016. godine, i za to vreme je na 48 nastupa 21 put tresao mrežu.

Do Katara su došli kroz KONKAKAF kvalifikacije, koje su bile izmenjene ovog puta i sastojale su se od tri faze. Ipak, SAD je učestvovao samo u trećoj, kao jedna od pet prvoplasiranih reprezentacija iz ove zone na Fifinoj rang-listi. Tada je oformljena grupa koju je činilo ukupno osam ekipa, kada su se najboljima priključile i tri najuspešnije selekcije iz prve dve faze.

U toj grupi je tim SAD-a zauzeo 3. poziciju sa 25 bodova, što je tri manje od Kanade i Meksika koji su zauzeli prva dva mesta. To je bilo taman dovoljno za direktan plasman.

IRAN

Iran je jedna od najuspešnijih azijskih reprezentacija, koja drži i dva rekorda. Jedan je starijeg datuma, a čine ga tri uzastopno osvojena Kupa Azije (1968, 1972. i 1976), dok se onaj noviji tiče uzastopno provedenog vremena kao najbolje rangirana azijska reprezentacija na FIFA rang-listi. Na tom tronu nalazili su se od decembra 2014. do maja 2018. godine.

Na prvenstvima sveta Iran je zabeležio pet učešća, od kojih je većina u novijoj eri (1978, 1998, 2006, 2014. i 2018), ali nikada nije prošao grupnu fazu. Sada če učestvovati i po 6. put, treći uzastopni.

Kao jedna od 34 najbolje rangiranih azijskih reprezentacija, ovaj nacionalni tim se u trku za Katar 2022. uključio od druge faze kvalifikacija. U trećoj rundi su se formirale dve grupe od po 6 nacionalnih selekcija, gde su prve dve iz obe grupe ostvarile direktan plasman u Katar.

To je uspeo i Iran, tako što je bio prvoplasiran u grupi A sa 25 bodova, ispred Južne Koreje, koja je imala dva boda manje i takođe ostvarila vizu za Katar.

Ipak, postojale su naznake da će FIFA kazniti Iran izbacivanjem sa najveće smotre fudbala, nakon što na poslednjoj kvalifikacionoj utakmici nisu dozvolili ulazak na stadion ženema, koje su rasterivali suzavcem.

Najveći deo fudbalera koji su u konkurenciji za nastup na Mundijalu igra u domaćoj ligi, sem nekoliko izuzetaka.

Napad bi trebalo da im predvodi Serda Azmun, napadač Bajera iz Leverkuzena, a uz njega je tu i mladi Alahjar Sajadmaneš iz engleskog Hal Sitija. Vezni red će nositi kapiten Ehsan Hajsafi, fudbaler grčkog AEK-a koji ima 118 mečeva u reprezentativnom dresu, kao i njegov klupski saigrač iz defanzivne linije Milad Mohamadi.

Sa klupe će ih predvoditi hrvatski trener Dragan Skokčić.