Predsednik crno-belih otkrio na koji način je ubedio Obradovića da dođe u Partizan

Predsednik najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba Partizana Ostoja Mijailović gostovao u podkastu „Biznis priče“.

On je govorio o raznim temama, a govorio je i o stanju u crno-belom timu i treneru Željku Obradoviću.

-Sve ovo što se danas dešava je zbog Željka. Došli smo do ovog momenta, da smo brend. Mi smo došli do situacije da smo klub koji radi registraciju ljudi koji su zainteresovani za sezonsku kartu. Ima ih preko 30.000. Mislim da to nemaju klubovi u NBA ligi. Sada imamo utaban put kojim idemo, rekao je Ostoja Mijailović.

-Znao sam da moram da dam nešto navijačima ili da napustim klub. Stisnem zube i kažem: “Otićićeš iz kluba kada je najjači, a ne kada je najslabiji”. Tog leta, tačnije aprila 2021. godine je došao Zoran Savić i ja njemu odmah kažem da treba da ponudimo posao Željku Obradović. Zoran mi se nasmeje i kaže mi da sam lud. Međutim ja sam zaista video Obradovića kao jedinog čoveka kome taj posao možemo da ponudimo. Zoran i ja odlučimo da odemo u Barselonu da razgovaramo sa njim. Prvo smo pričali sa Đordijem da ga molimo da nam da pozivnicu za Evrokup jer na terenu nismo uspeli da obezbedimo plasman. Sastajemo se posle toga sa Željkom i on odmah pita koga mi planiramo da dovedemo na mesto trenera, a ja mu ni pet ni šest odgovaram: “Pa tebe planiramo”. On odmah kaže: “Ma nema šanse ljudi, neću ni da razgovaram. Da posle 30 godina igram Evrokup”. Stalno sam se vraćao na temu da treba da se vrati i u jednom trenutku on mi ne odgovara ništa. Završavamo razgovor, krećemo kući i meni Zoran Savić šapne: “Izgleda nisi ti skroz lud, stvarno postoji šansa.

Predsednik crno-belih je oktrio kako su tekli pregovori

-Počinjemo pregovore. Oni su bili baš teški. Za mene vrlo stresni jer sam to silno želeo da se desi. Sećam se da mi je bio rođendan i dobio sam čestitku od njega, a ja sam mu odgovorio da trebamo da se vidimo i razgovaramo jer je već bio maj. Morao sam da nađem trenera. Bilo je teško, navijači mi govori da sam ugasio klub. Dolazi jun mesec, Zoran govori da ne možemo da čekamo više da moramo da pronađemo trenera i odjednom javlja se Željko. Zakazujemo zvaničan sastanak, da ja iznesem program, da on kaže svoje i to je to. Dolazi na sastanak, taj razgovor je trajao četiri sata. Sve je ispitivao u kontekstu da se upozna sa situacijom. Bilo je toliko iscrpno jer sam ja pričao, a on slušao. Ustao je posle svega i rekao da će razmisliti. On odlazi, a ja nemam drugu opciju. Ne vidim ko bi to mogao da bude na mesto trenera umesto Željka Obradovića. Ne znam šta bih radio da on nije prihvatio. Nisam spavao tu noć. Posle nekoliko dana ga ponovo zovem, toliko sam bio uporan da sam dosadio sam sebi, a ne samo njemu. Dolazi na novi razgovor, ponovo pričamo… sigurno dva ili tri sata. Pričao sam o budžetu, ljudima koje dovodimo i odjednom on ustaje i kaže: “Ja sam trener Partizana”. Pruža mi ruku, a ja ne znam gde se nalazim, suza mi u oku. Pitam ga odmah da potpišemo ugovor, da sazovemo konferenciju za medije. On kaže da ne mora odmah, da će se javiti kad i kako. Mislim se šta više da mi javljaš, prosto nisam mogao da verujem. Zovem onda Zorana Savića da popijemo rakiju, da proslavimo. Onog momenta kada smo sazvali konferenciju i kada su me fotografi uslikali sa Željkom, znao sam da je sve gotovo i da je on zaista trener Partizana”, rekao je Mijailović.