Košarkaška reprezentacija Srbije vratila se ovog leta u sam vrh, pošto je osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu na Filipinima.
Kao jedan od ključnih igrača pozicionirao se najmlađi, košarkaš Majamija Nikola Jović. On je na taj način privukao veliku pažnju tamošnje javnosti, pa je dao i intervju za “Herald Majami”, u kom je pričao o utiscima nakon velikog uspeha i očekivanjima u daljem toku karijere.
– Na početku sam želeo da se uverim gde sam u odnosu na momke koje sam gledao u prenosima, jer sam odrastao posmatrajući ih i želeo da budem kao oni. Neprestano sam radio na sebi i pokušavao da budem što bolji. Ispalo je odlično. Igrao sam mnogo, niko nije očekivao da ću toliko biti na terenu i imati bitnu ulogu. Treneri su verovali u mene i uradio sam sjajne stvari za tim, tako da sam se osećao odlično, otkrio je Jović.
On je govorio o poboljšanjima u svojoj igri, a očekuje da će moći da igra na isti način i u najjčoj ligi sveta, gde je već prve sezone, uz malu minutažu doduše, igrao veliko finale.
– Najviše sam poboljšao šut za tri poena. Stekao više poverenja da pucam sa distance. Uvek sam znao da sam dobar strelac, samo sam osećao da mi je potrebno samopouzdanje. Mnogo mi je pomogla reprezentacija. Rekli su mi da bi trebalo da šutiram svaki put kad sam otvoren. Prihvatio sam tu ulogu, ubacivao u visokim procentima. Nadam se da se to mogu da ponovim u NBA, poručuje mladi as.
Njegove uspehe na Filipinima je iz prve ruke mogao da prati i trener iz Majamija Erik Spolstra, koji je bio deo stručnog štaba američke selekcije.
– Gledao je četvrtfinale i polufinale. Bio je blizu naše klupe. Kad sam se okrenuo i video ga, bio sam srećan. Posle skoro svake utakmice bi mi poslao poruku šta misli i hrabrio me da nastavim. Osetio sam tu vezu, iako ga možda nisam viđao svaki dan, objasnio je srpski košarkaš, koji je otkrio da je odmah posle velikog slavlja doživeo još jedan uspeh, posle kog konačno može potpuno da se mirne glave posveti košarci.
– Diplomirao sam po povratku sa Svetskog prvenstva. Najpre je usledila svečanost kad su nas dočekali na balkonu, a sledećeg dana sam se pojavio u školi kako bih završio razred. To je bilo dobro iskustvo. Postao sam maturant, što je obeleženo porodičnim ručkom. A diplomu čuvam u elektronskoj formi, u telefonu, otkrio je Jović.