PEŠIĆ PO POVRATKU SA BRONZOM: Ponosan sam jer su igrači napravili balans i nije se znalo ko je najvažniji

Srpski košarkaši su, nakon osvajanja bronzane medalje na Olimpijskim igrama, stigli u Srbiju.

Po sletanju se javnosti obratio selektor Svetislav Pešić.

– Pre svega bih se zahvalio na podršci koju smo osetili od naroda i navijača. Ono što nas posebno raduje, od ljudi koji zaista poznaju i vole košarku, koji žive za košarku. To je posebno zadovoljstvo. Želim da se zahvalim igračima, Bogdanu kao kapitenu ekipe. Nema velikog rezultata bez zajedničkog puta. Taj cilj i put nije uvek lak. Ekipa je napravila atmosferu, ali nećemo o tome, već o zajedničkom putu do cilja. To je ekipa koja je generacijski jako bliska, sedam-osam njih je iz iste generacije, 1994/95 i prošli su zajedno sve selekcije. Bogdan je malo stariji, a Petrušev i Jović malo mlađi. Imamo ogromnog iskustva i mladosti, znanja. Ponosan sam i to mi čini najveću sreću što sam radio sa tim momcima, jer su napravili balans i nije se znalo ko je najvažniji, ko kosi, a ko vodu nosi. Tako je od početka do kraja, zadovoljan je Pešić.

Ističe da je ovo najjači turnir u istoriji.

– Teško je bilo izdržati one tri utakmice, ovde se više ne govori o individualnom kvalitetu, već timu koji je izdržao sve. Te tri utakmice koje smo odigrali u Parizu su toliko teške, da ne znam da li će ikada da se ponove. Ovo je bio najbolji olimpijski turnir u istoriji, videli ste koji je to kvalitet košarke bio, sa najboljim košarkašima iz celog sveta. Dvanaest najboljih američkih igrača su bili tu, plus ostali iz NBA lige. Izuzetno kvalitetan turnir, napraviti uspeh nemoguće je bez jakog timskog duha i fokusa, da se stigne do cilja. Trebalo je naći mentalnu snagu koju su momci pokazali. Čestitam im na tome, pomogli su i meni, a trudio sam se da svojim stručnim štabom njima vratim. Veliki rezultat, konstatovao je selektor Srbije, koji je istakao poverenje između igrača i trenera.

– Dobijao sam od igrača kritike, povratne informacije, dobre i loše savete, ali na kraju smo uvek nalazili put do toga da ekipa ne trpi, već da se iz toga postigne još bolja igra i veća privrženost. Igrači su osetili da im verujem, stvorilo se uzajamno poverenje iz kojeg se dolazi do uspeha, izjavio je Pešić.