Bivši košarkaš Partizana Frenk Kaminski posle jedne godine u Evropi se vratio u NBA ligu i Finiks Sanse.
Američki centar je došao u Beograd kao veliko i skupo plaćeno pojačanje, ali nije opravdao očekivanja. Sada je srećan što je ponovo u najjačoj ligi na svetu.
– Ne mogu ni da opišem kakav je osećaj biti opet ovde. Tamo sam gde sam jedino želeo da budem. Teško je i poverovati da se to dešava. Nekada nisam dobar sa emocijama, tako da ću samo reći da je divno. Osećam neverovatnu podršku kakvu nigde nisam imao, rekao je Kamisnki.
On je sada svestan svoje uloge u NBA timu.
– Ne mislim da to mora da bude nešto posebno. U ranoj fazi karijere sam osećao da moram da se dokažem, ali u poslednjih nekoliko godina, samo se koncentrišem da budem ono što jesam kao igrač. Ne trudim se da uradim previše. Samo da se borim, da širim igru, budem deo sistema, postavljam blokove, znam gde sam… Da izbegavam ono u čemu sam loš i apostrofiram ono u čemu sam dobar.
O iskustvima u Evropi i Srbiji ima pomešana osećanja.
– Zaista drugačije. Jednog vikenda se venčavaš, a drugog razgovaraš o tome kako ćete se preseliti u Srbiju sa željom da nastaviš da igraš košarku i imaš garantovano mesto u rosteru. Ne znam da li sam baš shvatio da li je iskustvo bilo dobro ili loše, šta sam naučio i šta ću nositi dalje u karijeri sa sobom. Definitivno ima nešto što sam pokupio u evropskoj košarci a mogu da iskoristim ovde. Ali, život mi je tamo bio težak. Volim da živim u Americi, u mojoj kući u Finiksu, a u Beogradu sam bio u stanu, bez prijatelja, bez porodice, sam sa sobom. Bilo je teško prilagoditi se, posebno na početku. Kako je sezona odmicala, pronašao sam rutinu, adaptirao se i počeo da igram bolje. Videli ste i na Olimpijskim igrama, košarka tamo je značajno drugačija. Morate da naučite nijanse a u tome sam zaista bio loš u početku. Kada sam to naučio, imao sam drugu polovinu Evrolige bolju.
Istakao je i šta ga je mučilo u samoj igri.
– Tamo sviraju korake u svakom napadu. Rad nogu je uvek bio moj kvalitet. Ali, sa čime možeš da se provučeš ovde, ne možeš tamo. Mučio sam se jer sam previše razmišljao o svemu što sam radio. Ali, onda se prilagodiš, shvatiš, počneš da igraš u sistemu. Tamo se košarka definitivno manje koncentriše na fizikalije i lepe poteze, a više na egzekuciju, na kretanje lopte i igrača. To mogu da prenesem ovde. Bilo je dobro, rekao je Kamisnki i dodao:
– Gledajte, u Srbiji svaku utakmicu igraš pred 20-25 hiljada ljudi. Oni su ludi, obožavaju košarku koja se tamo nikada ne gasi. To je i dobro i loše. Bilo je zabavno, imao sam sjajne navijače, lepa iskustva, putovao u neke super gradove, ali, presrećan sam što sam se ovde vratio, završio je američki centar.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.