Bivši trener Čukaričkog Dušan Kerkez sa uspehom vodi bugarski Botev.
On je uporedio razliku između bugarske lige i srpske Superlige, ističući da je najveća razlika Crvena zvezda.
– Generalno gledano nema tu mnogo razlike u kvalitetu. Prilično su izjednačena takmičenja. U korist Bugarima ide činjenica da mogu da računaju na više stranaca, a sa druge strane mladi igrači u Srbiji su talentovaniji nego što je to ovde slučaj. U Srbiji je infrastruktura zaista na višem niovu. Ludogorec je van konkurencije u Bugarskoj, ali Crvena zvezda je ipak broj jedan računajući obe zemlje. Ne samo zbog pobede nad Štutgartom, nego zbog svega što su uradili minulih godina. Čestitam kolegi Vladanu Milojeviću na svemu ostvarenom u Ljutice Bogdana, a pogotovo na trijumfu nad nemačkim vicešampionom. Svaka čast! Pokazao je da zaslužuje poštovanje i sve pohvale, rekao je Kerkez u intervjuu za Meridian sport i dodao:
– Ovde Ludogrec već dugo vlada. Finansijski, ali i igrački su najbolji klub u zemlji. CSKA se polako vraća. Rezultati nisu najbolji, ali sve su bliži Ludogorecu kada je reč o finansijama. Levski ekonomski nije u tom rangu, ali ima tradiciju. Moj Botev ima izvanredne uslove za rad. Stadion je sjajan, kao i ostatak aspekata infrastrukture, ali ne možemo u novcu da pariramo bogatijim klubovima. Mi smo kao Vojvodina – to je možda najbolje poređenje. Duga i uspešna tradicija! Vatrena publika je zajednička karakteristika, mada moram priznati da su navijači Boteva mnogobrojniji. Plovdiv je miran i prijatan grad za život, baš me podseća na Novi Sad.
On je kao bivši fudbaler Partizana istakao da bi voleo da jednog dana sedne na klupu kluba iz Humske.
– Moja generacija je došla posle one iz koje su stasali Ćirić, Nađ, Milošević… Posle je pristigao i Saša Ilić, ali nije mnogo mojih vršnjaka napravilo profesionalnu karijeru. Dragan Isailović je postao kvalitetan napadač, Slavko Matić je bio odličan u Bugarskoj, a Milan Kuljić je takođe uspeo da se otisne u inostranstvo. Aleksandar Galić je postao fitnes trener. To bi bilo to, ako se ne varam. Srećan sam što spadam u grupu onih koji su ceo život posvetili fudbalu. Ljudi misle da iz svake generacije mora da “izađe” po 10 igrača, ali verujte mi da su jedan ili dvojica veliki uspeh. Naravno, voleo bih da se kao trener jednog dana vratim u Partizan. Sada ne mislim o tome, jer nisam neko ko razmišlja na duže staze. Fokusiran sam samo na Botev. Radim, trudim se da svakodnevno napredujem. Trenerska profesija mi ne dozvoljava da mislim drugačije, jer nas redovno menjaju – lako smo meta. Ne možeš da planiraš ništa dugoročnije, završio je Kerkez.